Поступак у случају несреће или незгоде на послу

Осигурање од последица несрећног случаја

Узимајући у обзир све врсте послова којима се баве запослени у ЈП ’’Емисиона техника и везе’’ као и специфичноси окружења у којима се ти послови изводе од изузеног значаја је да запослени буду информисани о условима осигурања од последица несрећног случаја. За чланове нашег синдиката али такође и све запослене у ЈП ’’Емисиона техника и везе’’ дајемо један кратак осврт на ту тему.

На основу полисе осигурања лица од последица несрећног случаја број 00608626 4 закљученој 28.01.2014. између ЈП ’’Емисиона техника и везе’’ и компаније ’’Дунав осигурање а.д.о.’’ запослени у ЈП ’’Емисиона техника и везе’’ осигурани су од последица несрећног случаја по три основе: смрти услед несрећног случаја, смрти услед болести и инвалидитета.



Чланом 6. општих услова за осигурање лица од последица несрећног случаја Дунав осигурања дефинисан је појам несрећног слућаја.

Смрт услед несрећног случаја односно незгоде је свака смрт која није природна, док се смрт услед болести односи на смрт услед било које болести као нпр. инфарката, рака и сл. У овим случајевима корисник осигурања добија онај новчани износ осигурања који је дефинисан у полиси. Ако полисом није посебно дефинисан корисник осигурања, корисником осигурања у случају осигураникове смрти сматрају се особе дефинисане чланом 19. општих услова за осигурање лица од последица несрећног случаја Дунав осигурања.

Новчани износи осигурања за сваку од категорија несрећног случаја у полиси представљају максималне могуће суме које осигураник (запослени) може да добије уколико дође до несрећног случаја.

У случају инвалидитета као последице несрећног случаја износ осигурања у полиси је максимални износ који се може добити. У складу са процењеним нивоом повреде израженим у процентима, износ осигурања који се исплаћује представља износ у том проценту од максималног износа осигурања. Проценат повреде процењују лекари Дунав осигурања у складу са табелом процента трајног губитка опште радне способности (инвалидитета) као последица несрећног случаја (незгоде) из општих услова за осигурање лица од последица несрећног случаја Дунав осигурања.

Чланом 16. општих услова за осигурање лица од последица несрећног случаја Дунав осигурања дефинисан је начин пријављивања несрећног случаја. Осигураник који је услед несрећног случаја повређен треба да се што је пре могуће јави лекару, да што је пре могуће у писменој форми о несрећном случају обавести осигуравача, да уз пријаву о несрећном случају пружи све потребне податке, опис догађаја, име лекара који је извршио преглед или спроводи лечење, извештај лекара о повреди, податке о ранијим евентуалним недостацима и повредама. Ово је уједно и кључни моменат, зависно од тога како се поставе и представе ови подаци зависи да ли ће, у којој мери и на који начин ће осигураник успети да оствари своје право.

Према овој полиси осигурања осигуравач је у обавези само ако се несрећни случај догоди у време трајања осигурања при вршењу редовног занимања и изван обављања редовног занимања  што значи да су запослени осигурани од последица несрећног случаја на послу и ван посла, 24 сата, на годишњем одмору, суботом и недељом и празницима.


У склопу овог текста у делу текста који следи издвојили смо цитиране чланове општих услова за осигурање лица од последица несрећног случаја Дунав осигурања, цео документ у пдф формату можете да преузмете или прочитате овде.


Појам несрећног случаја

Члан 6.

Несрећним случајем у смислу ових Услова сматра се сваки изненадни и од воље осигураника независни догађај који, делујући углавном споља и нагло, на тело осигураника, има за последицу његову смрт, потпуни или делимични инвалидитет, пролазну неспособност за рад или нарушење здравља које захтева лекарску помоћ. У смислу претходног става, несрећним случајем сматрају се догађаји који настану услед:

1. гажења,

2. судара,

3. удара каквим предметом или о какав предмет,

4. ударац електричне струје или грома,

5. пада, оклизнућа или сурвавања,

6. рањавања оружјем, експлозивним средствим или разним другим предметима,

7. убода каквим предметом,

8. удара или уједа животиње и убода инсекта (изузев ако је таквим убодом проузрокована нека инфективна болест)

9. тровање храном које за последицу има смрт осигураника,

10. инфекција повреде проузроковане незгодом,

11. тровање услед удисања гасова или отровних пара (изузев професионалних обољења),

12. опекотине изазване ватром, електрицитетом, врућим предметима, течностима или паром, базама, киселинама и сл.

13. дављења или утопљења,

14. гушења или угушења услед затрпавања земљом, песком и сл.,

15. прснуће мишића, исчашење, прснуће зглобних веза, прелом здравих костију који настане услед телесних покрета или изненадних напрезања изазваних непредвиђеним спољашњим догађајем, а уколико је то након повреде утврђено у болници или другој здравственој установи,

16. деловање светлосних или сунчевих зрака, температуре или лошег времена којима је осигураник био изложен услед једног непосредно пре тога насталог несрећног случаја или се нашао у таквим непредвиђеним околностима које није могао спречити или им је био изложен услед спашавања људског живота,

17. деловања рентгенских и радијумских зрака ако до тог дође нагло и изненада (изузев професионалних обољења).

Не сматрају се несрећним случајем у смислу ових Услова:

1. све заразне, професионалне и остале болести, као и последица психичких утицаја;

2. трбушне киле, киле на пупку, водене и остале киле,
осим оних које настану због директног оштећења трбушног зида под непосредним деловањем спољашње механичке силе на трбушни зид, уколико је после повреде утврђена трауматска хернија код које је медицински, осим херније, утврђена и повреда меких делова трбушног зида у том подручју;

3. инфекције или обољења која настану због разних облика алергије, резања или кидања жуљева или других израслина тврде коже;

4. анафилактички шок, осим ако наступи приликом лечења од насталог несрећног случаја,

5. хернија интервертебралног диска, све врсте лумбалгија, дископатија, сакралгија, миофасцитис, кокцигодинија, ишијалгија, фиброзитис и све промене слабинско-крстачне регије означене аналогним терминима,

6. одлепљење мрежњаче (аблатио ретинае) претходно болесног или дегенеративно промењеног ока, а изузетно се признаје одлепљење мрежњаче претходно здравог ока, уколико постоје знакови директне спољне озледе очне јабучице утврђен у здравственој установи.

7. последице које настану код осигураника због делиријумм тремменса и деловања дроге,

8. последица медицинских, нарочито оперативних захвата који се предузимају ради лечења или ради спречавања болести, осим ако је до тих последица дошло доказаномм грешком медицинског особља (витиум артис),

9. патолошке промене костију и патолошке епифизиолизе,

10. системне неуромускулаторне болести и ендокрине болести.



Одређивање корисника осигурања

Члан 19.

Корисник за случај смрти осигураника одређује се у полиси осигурања. Ако у полиси или у посебним одредбама уз ове Услове није другачије или није ништа предвиђено, корисницима
осигурања за случај осигураникове смрти сматрају се:

1. осигураникова деца и брачни друг на једнаке делове, а ако деца нису у животу њихови потомци по праву представљања,

2. ако нема деце ни њихових потомака, брачни друг на једну половину а родитељи на другу,

3. ако нема ни брачног друга, само родитељи,

4. ако нема лица наведених у претходним тачкама, остали законски наследници на основу судске одлуке. Брачним другом сматра се лице које је било у браку са осигураником у моменту његове смрти, односно лице које докаже да је са осигураником живело у трајној ванбрачној заједници. У случају инвалидитета, пролазне неспособности за рад и трошкова лечења, корисник је само осигураник. Ако је корисник осигурања малолетно лице, исплата

Пријава несрећног случаја

Члан 16.

Осигураник који је услед несрећног случаја, повређен дужан је:

1. да се према могућностима одмах пријави лекару, односно позове лекара ради прегледа и пружања потребне помоћи и да одмах предузме све потребне мере ради лечења, као и да се придржава лекарских савета и упута у погледу начина лечења.

2. да о несрећном случају у писаној форми обавести осигуравача чим му то према здравственом стању буде могуће,

3. да уз пријаву о несрећном случају пружи осигуравачу сва потребна обавештења и податке о месту и времену настанка несрећног случаја, потпуни опис догађаја, име лекара који га је прегледао или који га лечи, налазе Општи услови за осигурање лица од последица несрећног случаја (незгоде) 5 лекара о врсти телесне повреде и насталим евентуалним последицама, као и податке о телесним манама, недостацима и болестима (у смислу чл. 11. тач. 5 ових Услова), које је осигураник евентуално имао и пре настанка несрећног случаја. Ако је несрећни случај имао за последицу смрт осигураника, корисник осигурања је дужан да о томе у писаној форми обавести осигуравача и да прибави потребну документацију. Трошкви залекарски преглед потребну медицинску документацију и налаз специјалисте, као и остали трошкови учињени у циљу доказивања несрећног случаја и права из уговора о осигурању, падају на терет подносиоца захтева. Осигуравач има право да од осигураника, уговарача осигурања, корисника или било којег другог правног или физичког лица тражи накнадна објашењења, као и да на свој трошак упути осигураника на лекарски преглед код својих лекара, или лекарских комисија и одговарајућих здравствених установа како би се утврдиле околности од значаја за основ и висину обавезе из насталог несрећног случаја.

 

Иступница ССЕТВ

Ако сте члан нашег синдиката, а одлучили сте да иступите, иступницу можете преузети
овде
.

Каса узајамне помоћи

За све информације у вези рада Касе узајамне помоћи (КУП), начина приступања каси, узимању позајмица, можете се обратити колеги Драгославу Михаиловићу на телефон 064/8612-892.

Правилник Касе узајамне помоћи и приступницу можете преузети на овој страници.

КУП ССЕТВ

Контакт Инфо

Самостални синдикат
"Емисиона техника и везе Србије"

  • Adresa: 11000 Београд
    Кнеза Вишеслава 88
  • Tel: 064 861 28 16
  • Email: sekretarijat@ssetv.rs
  • Website: http://www.ssetv.rs